Rezolucija je usvojena sa 215 glasova za i 208 protiv, nakon što su se četvorica republikanaca pridružila demokratama. Glasanje je pokazalo rastuće nezadovoljstvo delom američkih zakonodavaca ratom koji traje već tri meseca i koji je, prema kritikama, dodatno opteretio unutrašnju i spoljnu politiku SAD.

Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson ranije je pokušao da spreči glasanje, prekinuvši zasedanje pre dve sedmice u trenutku kada je rezolucija bila blizu usvajanja. Međutim, protivljenje ratu nastavilo je da raste, posebno zbog ekonomskih posledica sukoba i neuspeha administracije da postigne mirovni dogovor.

„Dosta je bilo“, rekao je kongresmen Gregori Miks iz Njujorka, vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma i jedan od predvodnika inicijative.

„Vreme je da predsednik učini pravu stvar. Ljudi su umorni od patnje zbog rata koji je sam izabrao – od cena goriva do poskupljenja hrane“, poručio je Miks.

Iako usvajanje rezolucije predstavlja značajan politički udarac Trampovoj ratnoj strategiji, njena dalja sudbina ostaje neizvesna. Očekuje se da bi predsednik mogao odbaciti svaku meru Kongresa kojom se ograničavaju njegova ovlašćenja kao vrhovnog komandanta.

Ovo je četvrti pokušaj Predstavničkog doma da ograniči američko učešće u ratu protiv Irana. Senat je prošlog meseca unapredio sličnu rezoluciju o ratnim ovlašćenjima, nakon što se nekoliko republikanskih senatora pridružilo demokratama u retkom političkom otporu predsedniku iz sopstvene stranke.

Svaki novi pokušaj demokrata da pokrenu pitanje ratnih ovlašćenja dobija sve veću podršku, što ukazuje na rastuću političku nelagodu u SAD. Tramp je u kampanji za Belu kuću obećavao da će okončati američka vojna uplitanja u inostranstvu i više se posvetiti domaćim pitanjima, ali je rat s Iranom ponovo usmerio pažnju Vašingtona na Bliski istok.