Na oko trideset lokacija širom Srbije ovog vikenda se održava manifestacija “Noć slavuja” u okviru koje građani, uz predavanja ornitologa i drugih ljubitelja ptica, slušaju pesmu slavuja.

Posetioci su osluškivali prirodu da bi iz mnoštva zvukova prepoznali pesmu slavuja koju odlikuju snažne varijacije, pauze i produženi odzvanjajući tonovi. Zbog čestih promena ritma i raznovrsnosti tonova, pesma slavuja smatra se jednom od najsloženijih i najprepoznatljivijih u prirodi.

Jedno od prvih zabeleženih emitovanja ptičjeg pevanja na radiju bila je pesma slavuja, emitovana u Velikoj Britaniji dvadesetih godina prošlog veka. Najčešće se čuje od kraja aprila do kraja maja ili početkom juna, sve dok slavuji ne nađu svoj par.

Kod mnogih vrsta ptica mužjaci su upadljivije obojeni od ženki, dok kod slavuja mužjaci i ženke izgledaju gotovo isto jer mužjaci ženke privlače isključivo pesmom.

O ovim i mnogim drugim zanimljivostima o slavujima posetiocima je govorio Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

“Izleti se od petka do nedelje održavaju širom Srbije, na jugu u okolini Leskovca, u Nišu, Zaječaru, a prednjače Beograd i Vojvodina sa sedam do osam lokacija“, kaže Marković.

Objašnjava zašto su članovi njegovog udruženja odlučili da šumu u Vojvodini, kupljenu radi zaštite, nazovu „Slavujev lug“.

“Nisu previše plašljivi. Prestaju sa pevanjem ako priđete, ali veruju u svoju kamuflažu i neće se toliko uplašiti da pobegnu. Poznati su kao jako srčani, tako da će braniti gnezdo po svaku cenu“, govori Marković.

U Srbiji ostaju sve do septembra kada se sele ka zapadnoj Africi gde provode zimu, ali tada ne pevaju. Sa više od stotinu hiljada parova, vrsta mali slavuj u Srbiji nije ugrožena. Pošto ne traži specifično stanište, njegova pesma može se čuti gotovo svuda, najčešće uveče i noću kada ostale ptice utihnu.

“Dovoljno je da to bude nisko žbunje, rastinje ili otvorena šuma i to je njima sasvim dovoljno. Možemo da ih čujemo svuda, u gradskim parkovima, pored Nišave, ja ih čujem i ispred kuće u žbunju. Ako imate voćnjak, sigurno ih ima i tu. U Srbiji, osim malog slavuja, postoji i veliki slavuj koji se beleži na gnežđenju, ali jako retko i tu je samo na seobi“, dodaje Marković.

Među posetiocima događaja bilo je najviše mladih.

„Ovakve stvari radimo upravo zbog mladih, da bi oni spoznali prirodu. Vidim po njihovoj reakciji da im je bilo zanimljivo, tako da će ovo postati tradicionalan događaj, a u saradnji sa Zoo planetom nadamo se da će sličnih aktivnosti biti sve više i više“, zaključuje Marković.

Veče u Kamenici provela je i Tina Ristić, master ekolog.

„Došlo je mnogo dece i odraslih. Lepo je što ljudi dolaze da čuju nešto novo o prirodi, o životinjama, posebno divljim vrstama u okolini Niša i generalno u Srbiji. Sve je vrlo lepo osmišljeno i organizovano“, kaže Tina.

Andrijan Tasić, koji se dugo bavi kinologijom, za događaj je saznao preko društvenih mreža i došao da bi, kako kaže, uspostavio vezu sa prirodom.

„Ta nit sa našim praiskonskim vremenom je oslabila, kod nekih potpuno nestala. S obzirom na to da živimo u centru grada i nemamo selo, meni su ovo retki momenti kad mogu da uživam u nečemu što stvarno volim. Izuzetni predavači! Za mene je sve ovo novo, nisam do sad imao prilike da nešto više čujem o slavujima“, dodaje Tasić.

Pošto je slavuj sitna ptica od petnaestak centimetara, neupadljive sivkastosmeđe boje i vešta u kretanju kroz žbunje, teško se uočava u prirodi. Posetioci „Noći slavuja“ u Kamenici imali su priliku da prstenovanu pticu, pre nego što je puštena nazad u stanište, vide izbliza.