Izrada umetničkih lutaka je vrsta umetnosti koja na našim prostorima tek dobija na značaju i popularnosti, a tome svojim autentičnim, ručno pravljenim figurama doprinosi Milica Štrbo iz Niša, jedina u Srbiji koja ih pravi od gline i oblači u kostime od tekstila.
Svaka lutka ima jasno izražen karakter i osećanja, a posmatraču je ostavljeno da sam stvori priču o liku koji ona predstavlja. Udovica sa šampanjcem, katolički fratar, starija rokerka, žena koja uživa u na sankama, saksofonistkinja i vila Naisa neke su od unikatnih figura koje se trenutno nalaze u Miličinom stanu, a na stotine njih već su na policama kolekcionara i ljubitelja umetničkih lutaka u Berlinu, Barseloni i drugim gradovima širom Evrope.
„Ja sam sociolog i završila sam srednju umetničku školu, ali sam tek pre desetak godina shvatila da su te figure ono što me zaista interesuje u umetnosti, jer to obuhvata i vajanje, i slikanje, i kostim - upravo sve što volim“, kaže Milica.
Izložbe u barseloni, Gracu, Košicama...
U dodir sa art dolls prvi put je došla na putovanju.
„Bila sam u Singapuru i u hotelu gde sam odsela, u foajeu, bila je izložba sličnih lutaka u pokretu, sa maskama. Bile su tako interesantne da sam sate provodila gledajući ih i došla na ideju da ja pokušam nešto slično kad se vratim kući“, priseća se Milica.
Tako je pronašla umetnički izraz koji joj, kaže, u potpunosti odgovara i pruža mnogo mogućnosti da iskaže šta želi. Počela je kao samouka, a onda pomoć potražila od profesionalnih svetskih art dolls umetnica. Položila je master klasu kod umetnice Lene Kunine iz Izraela.
„Lena Kunina i dve Ruskinje su mi jako pomogle. Kasnije sam se učlanila u asocijaciju art dolls umetnica. Mnogo mi znači njihova podrška, jer imamo kolektivne izložbe po celoj Evropi. Izlagala sam u Barseloni, u Gracu, u Košicama...“, govori Milica.
Sugrađani su mogli da vide ova umetnička dela na njene dve samostalne izložbe u Nišu, ali i policama Sigurne kuće i Turističke organizacije Niš, kojima je figure poklanjala.
Kako će figura nastati, zavisi od njenog nadahnuća.
„Nekad mi se desi da nešto uradim u jednom danu bukvalno, na nešto se vraćam mesecima i ne budem zadovoljna. Nije stvar tu u vremenu koliko u inspiraciji, u nekoj potrebi da se nešto napravi“, objašnjava ova umetnica.
Nasuprot narudžbama, preferira lično nadahnuće u izradi
Za izradu zanimljivih likova najčešće koristi vrstu gline koja se suši na vazduhu i koja omogućava dodavanje novih slojeva ukoliko nešto treba izmeniti ili popraviti. Prstima i alatom oblikuje svoje likove i utiskuje im specifičan karakter. On treba biti izražajan i na malim dimenzijama, pa svaki detalj mora biti na svom mestu. Za bojenje koristi različite vrste farbi, dok odeću šije od različitih materijala, a neke odevne predmete koji zahtevaju čvrstinu takođe izrađuje od gline.
„Baš sada radim jednu ženu, koja je u stvari moja dalja rođaka iz Dalmacije, i ja sam prosto imala potrebu da je napravim. Ona se zove Pera, ja sam je napravila i onda shvatila da sam je tako pogodila da je to upravo njen lik. To je zaista njen karakter, ta suština jedne namučene žene iz tog kraja“, priča Milica.
Izradila je i figure kompozitora i dirigenta Vojkana Borisavljevića i nekoliko svojih prijatelja. Ipak, retko radi portrete i više uživa u stvaranju imaginarnih likova.
„Nekad me sama figura, dok je radim, vodi i tokom rada određujem šta će biti taj lik. Ovog momenta radim jednog katoličkog fratra zato što, kad sam ga napravila, videla sam da je upravo to postao... Neverovatno! Evo, cela njegova poza, njegov izraz lica, kako je pogledao u nebo - to je to! Mislim, nije mogao da bude ništa drugo“, govori Milica.
Porudžbina je, kaže, bilo, ali ih uglavnom ne prihvata, jer više voli da je kroz izradu figura vodi lično nadahnuće.
