Čuveni festival glumačkih ostvarenja srpskog igranog filma "Filmski susreti" počeće večeras u 20.30 časova na Letnjoj pozornici niške Tvrđave i trajati do 1. septembra. U zvaničnom takmičarskom programu biće prikazano četrnaest filmova, a nagrada za životno delo „Pavle Vuisić“ prve festivalske večeri biće dodeljena glumici Mirjani Karanović.
Program će početi prijemom za učesnike festivala i druge zvanice u Oficirskom domu u 19 sati, a glumci će potom crvenim tepihom doći do Letnje pozornice na kojoj se održavaju projekcije. Četrnaest filmova, koji će se u zvaničnoj konkurenciji prikazivati šest dana, odabrano je od dvadeset i jedne prijave.
„Na ovogodišnjem festivalu nikad više filmova u zvaničnom takmičarskom programu. Još iz onog jugoslovenskog perioda nije bilo više filmova“, rekao je selektor festivalskog programa Dejan Dabić.
Gledaoce očekuje jedna svetska premijera, film „Što se bore misli moje“ Milorada Milinkovića, zatim festivalska premijera „Svilen konac“ Damira Romanova i šest niških premijera – filmova koji do sada nisu prikazivani u bioskopima, ali su imali premijere na domaćim ili stranim festivalima.
Među njima su krimi-komedija sa elementima parodije i trilera „Ko živ, ko mrtav“ Radeta Ćosića, glumca koji debituje kao reditelj, „Ovuda će proći put“, diplomski film Nine Ognjanović, „Usta puna zemlje“, poslednji film Puriše Đorđevića, „Koma“ Petra Jakonića, dečji film „Momak i devojke“ Ivice Vidanovića, „Manja“ Nikole Končarevića. U bioskopima su već prikazivani „Trag divljači“ Nenada Pavlovića, „Vera“ Nedeljka Kovačića , “Indigo kristal“ Luke Mihailovića. Na programu je i „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Sveta Petka krst u pustinji“ Hadži Aleksandra Đurovića, kao i „Oluja“ Miloša Radunovića.
„Za svakog će biti ponešto. Ima i filmova o službama od Drugog svetskog rata do današnjih dana, ima o deci, o omladincima, o važnim događajima iz prošlosti kao što je Oluja, tako da je ovo jedan reprezentativan presek domaćeg filma“, kazao je Dabić.
Stanje u domaćoj kinematografiji, dodaje on, nije loše, bez obzira na to što se danas ne nalazi u evropskom vrhu kako što je, podseća, bio slučaj u drugoj polovini šezdesetih godina, u vreme kada su stvarali Žika Pavlović, Dušan Makavejev, Saša Petrović, Želimir Žilnik ili u doba kada je Emir Kusturica osvajao velike svetske nagrade.
„Naš film je integralni deo evropskog filma. Nije, naravno, vodeći, ali čini mi se da smo tu u regionu vrlo respektabilni“, istakao je Dabić.
Najstariji filmski festival u Srbiji održaće se 58. put.
„Činjenica je da su ’Filmski susreti’ počeli 66. godine kada je zapravo počela uzlazna linija u domaćem filmu i kada je on bio u evropskim okvirima priznat, još priznatiji nego što je danas, jer su u to vreme reditelji osvajali nagrade u glavnim takmičarskim programima najvažnijih svetskih festivala. Činjenica je da su ’Filmski susreti’ uhvatili tu uzlaznu liniju jugoslovenske kinematografije“, govorio je Dabić.
Iako ponekad čuje komentare da festival „nije kao nekad“, zadovoljan je što „Filmski susreti“ opstaju i što su u mnogim segmentima kvalitetniji nego ranije.
„U odnosu na ’Filmske susrete’ od pre trideset godina, mi u pratećim programima imamo ozbiljne konferencije, razgovore s glumcima, kvalitetne programe regionalnog tipa, ozbiljne promocije. Toga pre četrdeset godina, ni u zlatno doba ’Filmskih susreta’ nije bilo. Imamo projekciju na Letnjoj pozornici koja je digitalizovana 2013. i kvaliltet te projekcije nije ništa slabiji od projekcije u Puli, Sarajevu ili bilo gde na nekom važnom regionalnom ili svetskom festivalu“, rekao je Dabić.
Ovogodišnji žiri čine Nada Blam, Branislav Lečić i Vladica Milosaljević. Kada je reč o nagradama, osim one za životno delo koja nosi ime Pavla Vuisića i biće uručena Mirjani Karanović, postoje i „Naisa“ za najbolje glumačko ostvarenje, „car Konstantin“ i „carica Teodora“ za najbolju mušku, odnosno žensku ulogu, povelje za izuzetnu žensku i mušku ulogu, nagrade za žensku i mušku epizodnu ulogu i nagrada za najbolju debitantsku ulogu.
