U Skupštini Kosova danas je na dnevnom redu interpelanca ministra finansija, rada i transfera Hekurana Muratija u vezi s razmatranjem budžeta Republike Kosovo i povećanjem plata u javnom sektoru.
Šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri, na čiji zahtev se održava inetrpelanca, kazao je da kosovska ekonomija ima najmanji rast u svojoj istoriji. Tahiri je naveo da je ova Vlada potpuno smanjila kapitalne investicije.
"Ekonomija Kosova, kako se vidi i zna, nalazi se na najnižoj tački u svojoj istoriji. U 2021. rast je bio samo tri odsto, dok je trend u 2023. Još gori. To su procene Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, a dinamikom koju smo imali ove godine može se očekivati da će zemlja i privreda pasti u potpuni kolaps i propast", naglasila je Tahiri.
Kako je kazao, upravljanje javnim sredstvima više od dve godine od strane vlasti je slabo, neprofesionalno, partijsko i političko i štetno za državu. On je rekao da Vlada na čelu s premijerom Kurtijem nije uspela da ispuni obećanja za nova radna mesta, dok je istakao da u državnoj administraciji ima sedam hiljada slobodnih radnih mesta.
Prema Tahiru, rebalans budžeta bi trebalo da se desi hitno kako bi se otklonili nedostaci koji imaju poseban akcenat na platnom koeficijentu u javnom sektoru, koji treba povećati s trenutnih 105 na 129 eura.
Poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova (LDK) Armend Zemaj rekao je da je upravljanje javnim novcem bilo teško i da će tako i ostati. Zemaj je rekao da je rešenje za ekonomsku krizu u kapitalnim investicijama.
"Ako je inflacija uvezena, nečinjenje Vlade ju je nezaustavljivo produbljivalo. Ne zaboravite da je tokom ove Vlade otišlo više od 600 lekara i hiljade zdravstvenih radnika. Ali, ne zaboravite da migracija građana zemlje nije prestala. Preko 100 hiljada građana je napustilo zemlju, među kojima je velika većina mladića i devojaka", naglasio je Zemaj.
Ministar Murati rekao je da je izvršenje kapitalnih investicija u prošloj godini bilo ispod nivoa od 60 odsto, zbog problema s eksproprijacijama.
U vezi sa Zakonom o platama, Murati je naveo da će sledeće godine koeficijent biti 110 eura, dok se ove godine očekuje ekonomski rast oko pet odsto.
"Istina je da smo imali težak period kao i sve druge zemlje, međutim, trudili smo se da se pozabavimo ovim problemom onoliko koliko je to bilo u Vladinim rukama i koliko je to dozvolila Skupština više puta. Preduzeli smo mere podrške domaćim proizvođačima kako bi povećali domaću proizvodnju i ne bismo bili tako izloženi rastu uvoznih cena, ali i internim merama", naglasio je Murati.
Dodao je da je veći deo inflacije uvezen na Kosovo, dok je deo interno izazvan zbog prevelike pohlepe nekih trgovaca koji pokušavaju da povećaju stope ili profitne marže za svoje kompanije.
