Nesaradnja Srbije je velika prepreka u procesu rasvetljavanja sudbine nestalih lica, konstatovano je na okruglom stolu koji je povodom 27. aprila, Nacionalnog dana nestalih na Kosovu, organizovala Institucija Ombudsmana Kosova.
Na okruglom stolu, koji je okupio predstavnike nadležnih domaćih i međunarodnih institucija i udruženja porodica nestalih lica, narodni advokat Kosova Naim Qelaj izjavio je da je nakon 25 godina od završetka rata na Kosovu, još uvek nepoznata sudbina oko 1.600 osoba nasilno nestalih tokom ratnog perioda. Qelaj je pozvao lokalne i međunarodne institucije da beskompromisno izvrše pritisak kako bi prinudili nadležne organe da pruže podršku i podatke koji bi doveli do rasvetljavanja sudbine nestalih lica.
„Pružanje informacija o nestalima, suđenja i kažnjavanja odgovornih i onih koji su počinili ove zločine treba da bude obaveza i uslov za svaku odgovornu stranu, kako je to definisano Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnih nestanaka i drugim međunarodnim instrumentima“, naglasio je Qalaj.
Narodni advokat je naglasio da je neprihvatljivo odbijanje i nespremnost da se pruže podaci i dokazi o nestalim licima i predstavlja negiranje rata i zločina protiv čovečnosti. Kazao je i da pitanje nestalih treba posmatrati kao prioritet koji ne treba zanemariti u političkom dijalogu između Kosova i Srbije.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Kosova Andin Hoti je podsetio da je odlukom aktuelnog premijera Kosova Albina Kurtija iz 2021. godine prekinuta direktna saradnja sa Vladinom komisijom za nestala lica iz Srbije, uz obrazloženje da Veljko Odalović, koji je na njenom čelu, nije kredibilan za tu funkciju i da bi trebao da odgovara za zločine na Kosovu.
Obzirom da je Odalović i dalje na toj funkciji, kako je kazao Hoti, Komisija za nestala lica Vlade Kosova bila je prinuđena da nastavi rad posredstvom Brisela, što je rezultiralo postizanjem, ali ne i potpisivanjem, Deklaracije o nestalim licima između Kosova i Srbije, 2. maja prošle godine, kao deo Ohridskog aneksa Briselskog sporazuma iz marta 2023.godine. Međutim, dodao je da podaci iz srpskih arhiva još nisu objavljeni. Istakao je da je u rasvetljavanju sudbine nestalih velika prepreka nesaradnja Srbije, iako je to međunarodna obaveza država.
Hoti je naveo da je tokom 2023. godine istraživano na 15 lokacija na teritoriji Kosova i da su pronađeni posmrtni ostaci oko 20 osoba.
„Uspeli smo da tokom prošle godine predamo ostatke ovih ljudi njihovim porodicama. Međutim, tokom 2024. godine do sada smo otkopavali četiri lokacije i očekujemo još 12 lokacija, jer smo u fazi istraživanja informacija i dokumenata da ih realizujemo. Sve ovo predstavlja ukupan broj od preko 2.800 iskopanih lokacija u Republici Kosovo“, rekao je Hoti.
Prema izveštaju Narodnog advokata o tranzicionoj pravdi i primeni njenih mehanizama iz 2023. godine, koji je u kraćim crtama predstavio pravni savetnik te institucije Labinot Sheremeti, do 2021. godine u masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je oko 950 tela osoba nestalih na Kosovu.
S obzirom na to da je na Kosovu 45 osoba osuđeno za ratne zločine do 2022. godine, konstatovano je da je mali broj osuđenih u odnosu na žrtve i zločine koji su počinjeni tokom rata. Narodni advokat smatra da „institucije Republike Kosovo nisu ispunile svoje obaveze prema žrtvama u obezbeđivanju pravde“.
Takođe je rečeno da iako nema zvaničih podataka, na osnovu podataka prikupljenih od strane civilnog društva i međunarodnih organizacija, na Kosovu je oko 13.535 osoba nestalo ili ubijeno u periodu od 1998. do 2000. godine, od kojih su više od 8.000 bili civili, a 1.133 deca. I dalje je nepoznata sudbina više od 1.600 lica, među kojima je najviše Albanaca. Smatra se da je oko 20.000 žrtva seksualnog nasilja, dok je više od 2.000 osoba držano u zatvorima u Srbiji nakon završetka rata.
Oko 810.000 građana su bili izbeglice tokom rata, uništeno je oko 120.000 kuća i prema ekspertima materijalna šteta je procenjena na oko 22 milijarde evra.
