Savet ambasadora Kosova organizovao je u petak u Prištini konferenciju o ucrtavanju puta Kosova “25 godina od operacije savezničkih snaga i potraga za članstvom u NATO”.
Organizatori konferencije su istakli da je intervencija NATO-a na Kosovu 1999. godine označila značajnu prekretnicu u istoriji regiona, preoblikovanje geopolitičke dinamike i postavljanje temelja za put Kosova ka nezavisnosti.
Bivši kosovski ambasador u SAD-u i Turkiye Avni Spahiu je izjavio da je prošlo 25 godina od velike intervencije NATO-a u podršci stradanju kosovskog naroda i da je od tada došlo do povećanja podrške izgradnji novog društva na Kosovu.
“Napredak Kosova koji je ostvaren u kapacitetu izgradnje države, uključuje i napredak u bezbednosnim pitanjima za Kosovo i region“, naglasio je Spahiu.
On je naveo da se Kosovo suočilo sa mnogim izazovima od vremena intervencije NATO-a do danas, te je dodao da je cilj Kosova što brže učlanjenje u NATO.
Američki diplomata David Filips je govorio o svom iskustvu kada je bio deo ekipe Richarda Holbruka, specijalnog izlasnika SAD-a za Jugoslaviju.
"Pregovori u Beogradu su propali i Holbruk se spremao da napusti Beograd i zamolio me je da pozovem sve albansko-američke prijatelje, jer sam ja za Holbruka bio ključna osoba koja će ih nazvati i reći im da počinje NATO bombardovanje. Ne mogu da objasnim kako sam se osećao kada sam dobio ovu vest“, naglasio je Filips.
Bivši ambasador Kosova u Beogradu Lulzim Peci je navodeći elemente koji su doveli do NATO intervencije na Srbiju, istakao raspad Jugoslavije, ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, geopolitičko razmatranje, te pritisak, ratni zločin i pokušaj genocida Srbije nad kosovskim Albancima.
Peci je govoreći o istorijskom kontekstu podsetio da su se kosovski Albanci predvođeni Ibrahimom Rugovom niz godina borili mirnim putem protiv režima aparthejda Slobodana Miloševića i to u momentu kada je ceo region bio u ratu. Peci je naveo da je kasnije formirana Oslobodilačka vojska Kosova koja je u martu 1998. godine bila simbolična, sa oko 200 naoružanih muškaraca, ali je nakon ubistva komandanta OVK-a Adema Jasharija i 59 članova njegove porodice i saboraca, narasla na više od 15 hiljada boraca, koji su uspostavili kontrolu nad nekoliko seoskih područja i proglasili ih slobodnim zonama.
"S druge strane, pouke naučene iz zločina u Bosni i Hercegovini jasno su stavile do znanja ključnim savezničkim snagama NATO-a da intervenišu u regionu. Međunarodna reakcija za rešavanje krize na Kosovu počela je sastankom kontakt grupe 10. marta 1998. godine, gde je odlučeno da se Jugoslaviji uvedu diplomatske i ekonomske sankcije“, rekao je Peci.
Dodao je da su saveznici shvatili da ne mogu da zaustave Srbiju i nakon masakra u Račku, 15. janauara 1999. godine, organizovana je konferencija u Rambujeu na kojoj su predstavnici Albanaca pristali da potpišu sporazum, ali Srbija nije. Usledila je i konferencija u Parizu i nakon neuspeha, saveznici su odlučili da počnu vojnu intervenciju bombardovanja Srbije.
Kako je kazao, bombardovanje se nakon gotovo puna tri meseca završilo Kumanovskim sporazumom i potom je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljen međunarodni protektorat na Kosovu, a dolazak misije NATO-a na Kosovu, KFOR, promenio je balans bezbednosnih snaga u regionu.
